Magnetna rezonanca ili skener: u čemu je razlika i ko odlučuje o pregledu

Oba pregleda prave preseke tela, slične tankim kriškama. Te preseke specijalista radiologije pregleda na računaru i zatim piše nalaz. Razlika je u tome čime se slika dobija.

Magnetna rezonanca (MR, MRI) koristi jako magnetno polje i radio-talase. Različita tkiva u telu daju različite signale, a računar od tih signala slaže sliku. MR ne koristi rendgensko, odnosno jonizujuće zračenje.

Skener se u nalazima i cenovnicima zove CT ili MSCT. CT je skraćenica za kompjuterizovanu tomografiju, a MSCT za višeslojnu kompjuterizovanu tomografiju, kod koje aparat u jednom obrtu snima više preseka. Čuje se i naziv multislajsni skener. Skener koristi rendgenske zrake: rendgenska cev kruži oko tela, a računar od dobijenih podataka pravi preseke i, po potrebi, trodimenzionalne prikaze kostiju i krvnih sudova.

Najveću razliku pacijent oseti u trajanju pregleda i u samom aparatu:

• Trajanje: snimanje jedne regije magnetnom rezonancom najčešće traje 20 do 45 minuta. Samo snimanje skenerom najčešće traje nekoliko minuta. Kod oba pregleda zadržavanje je duže ako se daje kontrast.
• Prostor: kod većine aparata za magnetnu rezonancu leži se na stolu koji se uvlači u duži tunel, a deo tela koji se snima nalazi se u sredini tunela. Skener ima kratak i širok prsten kroz koji sto polako prolazi, pa je osećaj skučenosti obično manji.
• Buka: aparat za magnetnu rezonancu tokom rada glasno kuca i zuji, zato pacijent najčešće dobija čepiće za uši ili slušalice. Skener je znatno tiši.
• Mirovanje: kod oba pregleda važno je da se miruje, a kod magnetne rezonance to traje duže. Pri snimanju grudnog koša i trbuha ponekad se, na znak tehničara, kratko zadrži dah, i kod skenera i kod magnetne rezonance.

Zbog dužine snimanja i tunela aparata, magnetna rezonanca je zahtevnija za malu decu, za osobe koje teško dugo leže mirno i za one kojima je zatvoren prostor neprijatan. Ako se to odnosi na vas, recite to lekaru koji vas upućuje i pri zakazivanju.

Pitanje „šta je bolje“ nema jedan odgovor. Svaki pregled ima oblasti u kojima daje više podataka. Ovo je opšta podela, a u praksi izbor zavisi od pitanja koje lekar postavlja i od ranijih nalaza. Trbuh se, na primer, snima i jednom i drugom metodom, u zavisnosti od organa i od toga šta lekar želi da proveri.

Magnetna rezonanca se najčešće bira za meka tkiva:

• mozak, hipofizu i kičmenu moždinu
• diskove i nervne korene u kičmi
• ligamente, tetive, meniskuse i hrskavicu u zglobovima
• organe male karlice, prostatu, jetru i žučne vodove
• dojke i srce, kada lekar traži takav pregled
• krvne sudove glave i vrata (MR angiografija)

Skener se najčešće bira kada je važna brzina, prikaz kostiju ili pluća:

• pluća i organi grudnog koša
• prelomi i složene povrede kostiju i zglobova
• procena posle povrede glave, kada je važno brzo videti krvarenje ili prelom
• krvni sudovi, uz kontrast u venu (MSCT angiografija), na primer aorta i krvni sudovi pluća, ruku i nogu
• sinusi, kamen u bubregu i mokraćnim putevima
• snimanje više regija tela odjednom, na primer pri proceni proširenosti bolesti

Glava je čest primer ovog pitanja. Skener glave je brz i dobro prikazuje kosti lobanje i sveže krvarenje. Zato se u hitnim stanjima, na primer posle pada ili udarca u glavu, često prvo radi skener.

Hitna stanja zbrinjava služba hitne pomoći, a ne zakazani pregled. Ako posle udarca u glavu dođe do gubitka svesti, povraćanja, jake glavobolje, zbunjenosti ili pospanosti, kao i kod nagle slabosti ruke ili noge, otežanog govora ili iskrivljenog lica, ne zakazujte termin, već bez odlaganja pozovite hitnu pomoć na 194.

Magnetna rezonanca glave detaljnije prikazuje moždano tkivo. Lekari je najčešće biraju za manje promene u mozgu, za pregled hipofize, za praćenje promena kroz vreme i kada skener ne daje dovoljno podataka. Kod nekih pregleda glave potreban je i kontrast, o čemu odlučuje radiolog u skladu sa uputom lekara.

Sličan princip važi i za kičmu. Magnetna rezonanca jasnije prikazuje diskove, nerve i kičmenu moždinu, a skener koštane delove pršljenova i prelome.

Magnetna rezonanca ne koristi jonizujuće zračenje. Magnetno polje i radio-talasi nisu ista vrsta zračenja kao rendgenski zraci. Zato lekari MR često biraju za ponovljena snimanja i za decu, kada daje podatke koji su potrebni.

Skener koristi rendgenske zrake. Doza zavisi od regije i protokola snimanja i veća je nego kod običnog rendgenskog snimka. Pregled se radi kada lekar proceni da je korist od nalaza veća od mogućeg rizika. Zato ponesite ranije snimke, da se pregled ne ponavlja bez potrebe.

Kod magnetne rezonance glavno pitanje bezbednosti je metal u telu. Pre pregleda obavezno recite ako imate pejsmejker, ugrađeni defibrilator, kohlearni implant, neurostimulator, insulinsku pumpu ili drugi ugrađeni uređaj, kao i metalne klipse na krvnim sudovima, metalni opiljak u oku, geler ili drugi metal u telu. Sa mnogim implantima MR je moguć pod određenim uslovima, a odluku donosi radiolog na osnovu dokumentacije implanta. Kod pejsmejkera i defibrilatora u procenu se najčešće uključuje i kardiolog.

Za skener metal u telu najčešće nije prepreka, ali može da smanji jasnoću slike u tom delu tela. Zato i pre skenera recite koje implante ili uređaje imate.

Ako je planiran pregled sa kontrastom, i kod magnetne rezonance i kod skenera recite ako ste ranije imali reakciju na kontrast ili ako imate bolest bubrega. Trudnoću ili mogućnost trudnoće prijavite i pre magnetne rezonance i pre skenera.

Pregled bira lekar koji vas upućuje: izabrani lekar ili specijalista, na primer neurolog, ortoped, hirurg ili urolog. On zna šta treba da proveri i šta pokazuju raniji nalazi. Zato na uputu ili preporuci treba da budu navedeni regija i razlog snimanja.

Radiolog zatim na osnovu uputa bira protokol snimanja i procenjuje da li je potreban kontrast. Ako je za pitanje lekara pogodnija druga metoda, radiolog to može da predloži, u dogovoru sa lekarom koji upućuje. Ponekad su potrebna oba pregleda, jedan posle drugog, jer daju različite podatke.

Zato nije dobro birati pregled samo prema tome šta deluje preciznije ili za šta se pre dobije termin. Pregled koji ne odgovara na pitanje lekara može da znači novo snimanje i dodatni trošak. Ako vam nije jasno zašto je preporučen baš taj pregled, pitajte lekara koji vas šalje.

Prema cenovniku radiologije, u Radiologiji Maja, u zgradi Bolnice Maja na Vizantijskom bulevaru 39 u Nišu, rade se i magnetna rezonanca i MSCT skener: glava, kičma, zglobovi, trbuh, mala karlica i krvni sudovi. Magnetnom rezonancom snimaju se i dojke i srce, a skenerom grudni koš i pluća. Termin se zakazuje telefonom 018 530 530.

Pri zakazivanju navedite tačan naziv pregleda sa uputa ili preporuke lekara. Na pregled ponesite:

• uput ili preporuku lekara
• ranije nalaze i snimke iste regije
• karticu implanta ili otpusnu listu, ako imate ugrađen uređaj
• nalaz kreatinina, ako je planiran kontrast i ako to traži uputstvo koje dobijete pri zakazivanju

Cena zavisi od vrste pregleda i regije koja se snima. Za kontrast i za pripremu za pregled sa kontrastom u cenovniku postoje posebne stavke. Šta tačno ulazi u cenu vašeg pregleda, proverite pri zakazivanju. Cene pregleda glave magnetnom rezonancom i skenerom, kao i stavke za kontrast, prikazane su u tabeli ispod, a cene svih pregleda nalaze se u cenovniku radiologije.