Magnetna rezonanca (MR) u Nišu

Magnetna rezonanca (MR, MRI) je dijagnostički pregled koji pomoću jakog magnetnog polja i radio-talasa pravi detaljne snimke unutrašnjosti tela. Računar od dobijenih signala slaže preseke u više ravni, pa radiolog može da pregleda tkivo sloj po sloj.

MR ne koristi rendgensko (jonizujuće) zračenje. Posebno dobro prikazuje meka tkiva: mozak, kičmenu moždinu, diskove i nerve, mišiće, tetive, ligamente i hrskavicu, kao i organe trbuha i male karlice.

Pacijent leži na pokretnom stolu koji se uvlači u aparat. Preko regije koja se snima postavlja se kalem (zavojnica), deo aparata koji prima signal. Snimanje ne boli, ali aparat tokom rada proizvodi glasno kucanje i zujanje. Ta buka je očekivana i ne znači da nešto nije u redu, a zbog nje pacijent dobija zaštitu za uši.

Na magnetnu rezonancu najčešće upućuje izabrani lekar ili specijalista, kada ultrazvuk ili rendgen ne daju dovoljno podataka za dijagnozu ili praćenje. Najčešće se snimaju glava, kičma, zglobovi, organi trbuha i male karlice, dojke, prostata, srce i krvni sudovi glave i vrata.

MR se koristi i za praćenje posle lečenja ili operacije, kada lekar želi da uporedi snimke kroz vreme. Za razliku od skenera (MSCT), MR ne koristi rendgensko zračenje, ali snimanje traje duže. Koji pregled je odgovarajući, procenjuje lekar na osnovu kliničkog pregleda i ranijih nalaza.

Prema cenovniku radiologije, u Radiologiji Maja rade se sledeći MR pregledi:

• Glava i vrat: mozak (endokranijum), hipofiza, orbite, paranazalne šupljine (sinusi), meka tkiva vrata, MR angiografija krvnih sudova glave i vrata, kao i pregled mozga zajedno sa angiografijom glave i vrata, sa venografijom ili bez nje
• Kičma i nervi: vratna, grudna (torakalna) i slabinska (lumbosakralna) kičma, dva segmenta kičme, cela kičma, brahijalni pleksus (nervni splet za rame i ruku)
• Zglobovi i ekstremiteti: rame, lakat, ručni zglob, šaka, kukovi, natkolenica, koleno, potkolenica, skočni zglob, stopalo
• Trbuh i karlica: abdomen, MRCP (žučni vodovi), MR enterografija (creva), MR urografija (mokraćni sistem), karlica sa ciljanim presecima, prostata
• Dojke i srce: MR dojki i MR srca
• MR celog tela. Ovaj pregled se najčešće radi po preporuci lekara, za tačno određena stanja. Stručna udruženja radiologa ne preporučuju MR celog tela kao preventivni pregled kod osoba bez tegoba i bez povećanog rizika.

Cene pregleda i dodatnih stavki su u tabeli na ovoj stranici. Koji protokol snimanja je potreban, određuje radiolog.

Veliki broj MR pregleda radi se bez kontrasta. Kod nekih pregleda radiolog preporučuje kontrastno sredstvo, jer se uz njega jasnije vide krvni sudovi, upalne promene i pojedina tkiva.

Kontrast se daje u venu na ruci, preko tanke plastične kanile, najčešće u drugom delu snimanja. Neki ljudi tada osete prolaznu hladnoću na mestu uboda, a ređe blagu mučninu, glavobolju ili metalni ukus. Alergijske reakcije na kontrastna sredstva za MR su retke, a pacijent je tokom celog pregleda pod nadzorom osoblja.

Pre pregleda sa kontrastom najčešće se proverava funkcija bubrega, nalazom kreatinina. Unapred recite osoblju ako ste ranije imali reakciju na kontrast, ako imate astmu ili teže alergije, ako postoji oboljenje bubrega, ako ste trudni ili dojite. Odluku o kontrastu donosi lekar.

Za jasne snimke potrebno je da pacijent miruje tokom celog snimanja. Kod osoba koje ne mogu dugo da leže mirno, a u opštoj praksi i kod male dece, lekar može da predloži pregled u sedaciji. Duboku sedaciju najčešće daje i prati anesteziolog.

Pregled u sedaciji zahteva posebnu pripremu: gladovanje po uputstvu, dolazak sa pratiocem i kraći boravak pod nadzorom posle snimanja. U cenovniku radiologije postoji posebna stavka za duboku sedaciju tokom MR pregleda. Da li se pregled u sedaciji radi i kod dece, od kog uzrasta i pod kojim uslovima, proverite pri zakazivanju na 018 530 530.

Ovako najčešće izgleda MR pregled, korak po korak:

• Dolazite na Vizantijski bulevar 39 u Nišu i prijavljujete se na recepciji.
• Popunjavate kratak upitnik o bezbednosti: implanti, ranije operacije, metal u telu, trudnoća, alergije.
• Metalne predmete, telefon i platne kartice ostavljate van sobe sa aparatom, a po potrebi se presvlačite.
• Ako je planiran kontrast, postavlja se kanila u venu na ruci.
• Ležete na sto, najčešće na leđa. Preko regije koja se snima postavlja se kalem i dobijate zaštitu za uši. Tehničar vam pre početka objašnjava kako da se javite tokom snimanja.
• Tokom snimanja važno je da mirujete. Radiološki tehničar prati snimanje iz susedne prostorije.
• Posle snimanja bez sedacije vraćate se kući, a posle sedacije ostajete kraće vreme pod nadzorom. Specijalista radiologije pregleda snimke i piše nalaz.

Magnetno polje aparata je najčešće stalno uključeno, zato se u sobu sa aparatom ne unosi ništa metalno. Pre pregleda obavezno recite osoblju ako u telu ili na telu imate:

• pejsmejker ili ugrađeni defibrilator
• kohlearni implant, neurostimulator ili ventil (šant) u glavi
• pumpu za insulin, senzor za merenje šećera ili drugi ugrađeni ili spoljašnji uređaj
• klipse posle operacije krvnih sudova mozga ili druge metalne klipse, stent ili veštački srčani zalistak
• veštački zglob, zavrtnje (šrafove), ploče, metalni opiljak (na primer u oku) ili gelere

Recite osoblju i ako nosite flaster sa lekom ili odeću sa metalnim nitima, na primer neke sportske majice, jer mogu da se zagreju tokom snimanja.

Mnogi implanti dozvoljavaju MR pod određenim uslovima, ali o tome odlučuje radiolog na osnovu dokumentacije. Zato ponesite karticu implanta ili otpusnu listu sa podacima o uređaju. Tetovaže i trajna šminka retko izazivaju osećaj toplote; ako tokom snimanja osetite peckanje ili toplotu, javite se tehničaru. Trudnoću ili mogućnost trudnoće prijavite pri zakazivanju.