Laparoskopska ili klasična operacija: kako hirurg bira metodu

Laparoskopija je način izvođenja operacije u trbuhu bez velikog reza. Hirurg kroz nekoliko malih rezova uvodi tanku kameru i instrumente. Trbušna duplja se pre toga blago naduva gasom (ugljen-dioksidom), da bi se stvorio prostor za rad i bolja preglednost. Hirurg operiše gledajući uvećanu sliku na ekranu.

Laparoskopska operacija se najčešće izvodi u opštoj anesteziji. Na kraju se gas ispušta, a mali rezovi se zatvaraju šavovima ili lepljivim trakicama.

Kod klasične operacije hirurg kroz jedan veći rez direktno pristupa organu koji operiše. Dužina i mesto reza zavise od vrste zahvata. Klasična operacija je i danas standardna metoda za mnoge zahvate i u nekim situacijama je bezbednija ili pogodnija od laparoskopske, na primer kada je nalaz složen ili kada ima mnogo priraslica od ranijih operacija.

Neki zahvati, na primer operacija preponske kile, mogu klasičnom metodom da se urade i u lokalnoj anesteziji ili analgosedaciji.

Okvirne razlike, koje ne važe jednako za svaki zahvat:

• Rezovi: laparoskopija ima nekoliko malih rezova, a klasična operacija jedan veći.
• Bol i oporavak: posle laparoskopije bol oko rana je kod mnogih zahvata manji, a povratak lakšim aktivnostima često brži. Ipak, oporavak unutrašnjih tkiva traje slično, pa se teži napor i posle laparoskopije izbegava onoliko koliko hirurg odredi.
• Posle laparoskopije prvih dana mogu da se jave nadutost i bol u ramenu, zbog gasa koji se koristi tokom zahvata.
• Anestezija: laparoskopija se najčešće radi u opštoj anesteziji, a neki klasični zahvati mogu i u drugim vrstama anestezije.

Obe metode imaju svoje rizike, a hirurg ih objašnjava na pregledu.

Laparoskopija nije uvek moguća ili nije uvek pogodan izbor. Hirurg se češće odlučuje za klasičnu operaciju kada:

• postoje brojne priraslice od ranijih operacija u trbuhu,
• je nalaz složen ili obiman, na primer kod velike kile ili proširene upale,
• neka stanja srca ili pluća otežavaju rad sa gasom u trbuhu,
• je potrebna klasična metoda zbog vrste zahvata ili anestezije.

Tokom laparoskopske operacije hirurg ponekad proceni da je bezbednije da operaciju nastavi klasično. Taj prelazak nije greška, već odluka u interesu pacijenta, i o toj mogućnosti hirurg razgovara sa vama pre operacije.

U cenovniku opšte hirurgije Bolnice Maja za više zahvata postoji i klasična i laparoskopska stavka:

• uklanjanje slepog creva (apendektomija),
• operacija žučne kese,
• operacija hijatalne (dijafragmalne) hernije,
• operacija preponske kile i ventralne kile,
• segmentne resekcije debelog creva (kolona),
• operacija prolapsa rektuma i laparoskopska rektopeksija,
• oslobađanje priraslica creva (adhezioliza),
• operacija nadbubrežne žlezde.

Cene obe metode nalaze se u cenovniku opšte hirurgije. Koja metoda je odgovarajuća u vašem slučaju, odlučuje hirurg.

Hirurg metodu bira posle pregleda i uvida u nalaze, uzimajući u obzir:

• vrstu bolesti i nalaz snimanja,
• ranije operacije u trbuhu,
• opšte zdravlje, bolesti srca i pluća i lekove koje uzimate,
• telesnu građu,
• da li je zahvat planiran ili hitan.

Na pregledu slobodno pitajte zašto vam se predlaže određena metoda, kakav je oporavak posle nje i šta se dešava ako tokom operacije bude potrebna promena metode.