Analna fisura: kada se preporučuje operacija i kako izgleda oporavak

Analna fisura (fisura anusa) je mala uzdužna naprslina kože na ulazu u analni kanal. Najčešće je na zadnjoj strani analnog otvora, prema trtici. Obično nastaje posle tvrde stolice i jakog naprezanja, a ponekad i posle čestih proliva ili porođaja. Tipičan znak je oštar bol pri stolici, koji može da traje i satima posle nje. Uz bol se često vidi malo svetlocrvene krvi na toaletnom papiru.

Hemoroidi su nešto drugo. To su jastučići krvnih sudova koje svako ima u analnom kanalu, a tegobe daju tek kada se uvećaju. Razlike koje se najčešće opisuju:

• Fisura je ranica na koži, a hemoroid je uvećan jastučić krvnih sudova.
• Kod fisure je glavni znak bol pri stolici i posle nje.
• Hemoroidi češće krvare bez jakog bola, mogu da ispadaju i da izazovu svrab ili osećaj vlažnosti. Izuzetak je spoljašnji hemoroid u kome se stvori ugrušak (tromboza): tada se javljaju bolna kvržica i otok pored analnog otvora.
• Oba stanja mogu da daju svetlu krv, a mogu da postoje i istovremeno.

Zato razliku pouzdano utvrđuje lekar na pregledu. Krv u stolici može da ima i druge uzroke, pa je ne treba pripisivati hemoroidima ili fisuri bez pregleda.

Sveža (akutna) fisura najčešće zarasta bez operacije, za nekoliko nedelja. Cilj lečenja je da stolica bude meka i da se mišić analnog otvora opusti, jer grč tog mišića usporava zarastanje. Lekar najčešće preporučuje:

• Više vlakana u ishrani (povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice) i dovoljno tečnosti tokom dana.
• Sredstvo za omekšavanje stolice, ako ga lekar preporuči.
• Toplu sedeću kupku od 10 do 15 minuta, dva do tri puta dnevno i posle stolice.
• Nežnu higijenu, ispiranje vodom umesto grubog brisanja.
• Odlazak u toalet čim se javi potreba, bez dugog sedenja i naprezanja.

Kada ove mere nisu dovoljne, lekar može da propiše mast koja opušta mišić i poboljšava protok krvi u tom predelu. Kod nekih pacijenata razmatra se i injekcija u mišić koja ga privremeno opušta. Koji lek i koliko dugo, određuje lekar prema nalazu. Masti iz slobodne prodaje mogu da ublaže tegobe, ali ih ne treba dugo koristiti bez pregleda.

Fisura koja ne zarasta duže od oko šest do osam nedelja najčešće se smatra hroničnom. Ivice ranice tada postaju tvrđe, na spoljnoj ivici može da se stvori mala kožna resica, a unutrašnji mišić analnog otvora (unutrašnji sfinkter) ostaje u grču. Takva fisura ređe zarasta samo uz ishranu i masti.

Hirurg najčešće razmatra operaciju u sledećim situacijama:

• Fisura ne zarasta uprkos doslednom lečenju ishranom, kupkama i lekovima.
• Fisura zaraste, pa se ponovo otvara.
• Kod hronične fisure bol pri stolici ozbiljno remeti san, posao i svakodnevni život, uprkos lečenju.

Kada se operacija već planira, hirurg može da predloži da se u istom zahvatu uklone i kožna resica ili hemoroidi koji daju tegobe.

Odluka se uvek donosi posle pregleda. Hirurg uzima u obzir ranije operacije u analnom predelu, porođaje, upalne bolesti creva i postojeće probleme sa kontrolom stolice, jer od toga zavisi izbor metode. Ako fisura nije na tipičnom mestu, ako ih ima više ili ako ne boli kao što se očekuje, lekar može da predloži dodatne preglede, na primer kolonoskopiju ili uzimanje uzorka tkiva, da bi isključio druge uzroke.

Najčešći zahvat kod hronične fisure je bočno presecanje unutrašnjeg mišića (lateralna unutrašnja sfinkterotomija). Hirurg kroz mali rez preseca deo unutrašnjeg mišića analnog otvora. Mišić tada popušta, grč i pritisak se smanjuju, a ranica dobija bolji protok krvi i može da zaraste. Spoljašnji mišić, koji svesno stežemo, ne preseca se.

U zavisnosti od nalaza, hirurg može da ukloni i tvrde ivice fisure i kožnu resicu (fisurektomija). Kod upalnih bolesti creva, posle ranijih operacija u analnom predelu ili posle oštećenja mišića pri porođaju, presecanje mišića se najčešće izbegava. Tada hirurg može da predloži metodu koja čuva mišić, na primer pokrivanje ranice režnjem okolne kože. Koju metodu predlaže i zašto, hirurg objašnjava na pregledu.

Zahvat najčešće traje kratko. Može da se radi u lokalnoj anesteziji uz lekove koji se daju u venu da smire pacijenta i ublaže bol (analgosedacija), u spinalnoj ili u opštoj anesteziji. Vrstu anestezije određuju hirurg i anesteziolog. Pre zahvata se, u zavisnosti od vrste anestezije, rade potrebne analize i pregled anesteziologa. Posle ovakvih zahvata pacijent najčešće ide kući istog ili sledećeg dana. Da li je potreban boravak u bolnici, određuje hirurg prema zahvatu i opštem stanju pacijenta.

Oporavak je kod svakog pacijenta malo drugačiji. Orijentaciono, najčešće izgleda ovako:

• Prvih nekoliko dana: nelagodnost i bol u predelu rane, koji se najčešće ublažavaju lekovima protiv bolova po preporuci lekara. Bol pri stolici je i dalje moguć, ali mnogi pacijenti primećuju da je slabiji nego pre operacije.
• Prva stolica: često izaziva strah, ali je ne treba odlagati, jer stolica tada postaje tvrđa i bolnija. Meka stolica je najvažnija, zato se ishrana i sredstvo za omekšavanje nastavljaju po uputstvu.
• Prvih sedam do deset dana: malo krvi na toaletnom papiru i blag iscedak su česti. Tanak uložak i pamučni veš olakšavaju ovaj period.
• Povratak lakšim obavezama: najčešće za nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od posla.
• Zarastanje fisure: najčešće za nekoliko nedelja, obično do šest nedelja. Posle uklanjanja ivica fisure (fisurektomije) zarastanje može da traje i duže.

Nega posle zahvata je jednostavna, ali je treba sprovoditi dosledno. Posle svake stolice predeo se ispira mlakom vodom ili se pravi kratka sedeća kupka, pa se nežno posuši. U prvim danima korisno je izbegavati dugo sedenje na tvrdoj podlozi, teško dizanje i naporno vežbanje. Kontrola kod hirurga zakazuje se prema dogovoru, a hirurg tada procenjuje zarastanje i daje dalja uputstva.

Kao i posle svakog zahvata, mogući su krvarenje, nakupljanje krvi ispod kože (hematom), infekcija rane i, retko, gnojna upala (apsces) pored analnog otvora. U prvim satima posle anestezije može da bude otežano mokrenje. Zarastanje može da bude sporije, a fisura može i da se vrati, ali je to ređe kada se stolica održava mekom.

Pacijenti često pitaju o kontroli gasova i stolice. Posle presecanja unutrašnjeg mišića kod dela pacijenata može da se javi slabija kontrola gasova ili, ređe, blago curenje stolice. To je najčešće blago i prolazno, ali kod manjeg broja pacijenata može da ostane trajno, a vrlo retko je potrebno dodatno lečenje. Zato hirurg pre operacije pita o porođajima, ranijim operacijama i postojećim tegobama i prema tome bira metodu.

Bez odlaganja se treba javiti hirurgu ili izabranom lekaru u sledećim situacijama:

• Krvarenje je obilno ili ne prestaje.
• Javi se povišena temperatura ili drhtavica.
• Bol postaje sve jači umesto slabiji.
• Pojave se otok, crvenilo ili gnojni iscedak oko rane.
• Mokrenje nije moguće ili stolice nema duže od dva do tri dana, iako se uzima sredstvo za omekšavanje stolice.

Kod obilnog krvarenja ili lošeg opšteg stanja treba pozvati Hitnu pomoć na broj 194.

Mnogi pre odluke čitaju iskustva drugih na forumima. Takve priče mogu da pomognu u pripremi, ali se fisure, metode i tok oporavka razlikuju od osobe do osobe. Pouzdaniji putokaz je razgovor sa hirurgom koji je video nalaz. Na pregledu je korisno pitati:

• Da li je fisura sveža ili hronična i da li još ima smisla lečenje bez operacije?
• Koju metodu predlažete i zašto baš tu?
• Kakva je anestezija i da li se ide kući istog dana?
• Kakav je rizik za kontrolu gasova i stolice u mom slučaju?
• Koliko dugo traje bolovanje i kada je kontrola?
• Koje analize treba uraditi pre zahvata i šta poneti u bolnicu?

U Bolnici Maja u Nišu proktološke preglede rade specijalisti opšte hirurgije koji se bave kolorektalnom hirurgijom i proktologijom. Spisak lekara i opis pregleda nalaze se na stranici proktološke hirurgije.