Uklanjanje mladeža i promena na koži u Nišu

Na koži se tokom života pojavljuju različite izrasline i mrlje. Većina je dobroćudna. Uklanjaju se kada postoji sumnja da nisu bezazlene, kada smetaju (na primer kada ih odeća, kaiš ili grudnjak stalno nadražuju ili kada se kače pri brijanju) ili iz estetskih razloga. U svakodnevnom govoru za ovaj zahvat kaže se i skidanje ili vađenje mladeža. Najčešće se uklanjaju:

• Mladeži (nevusi): smeđi ili boje kože, ravni ili izbočeni, urođeni ili stečeni tokom života.
• Fibromi (visuljci): sitni, mekani privesci kože na uskoj drški. Javljaju se tamo gde se koža trlja, na primer na vratu, u pazuhu, preponama i u naboru ispod grudi.
• Seboroične keratoze: svetlosmeđe do skoro crne pločice hrapave ili voštane površine, koje kao da leže na koži. Sa godinama ih je sve više, dobroćudne su i ne prenose se na druge ljude.
• Crveni mladeži (senilni angiomi): sitne, svetlocrvene tačke od proširenih krvnih sudova, najčešće na trupu.
• Virusne bradavice: hrapave izrasline koje izaziva humani papiloma virus, najčešće na prstima, šakama i tabanima. Kod dece se često povuku same, u roku od nekoliko meseci do dve godine.
• Tetovaže, kada se uklanjaju hirurški.

Lipomi (izrasline masnog tkiva) i ateromi (lojne ciste) leže ispod kože, uklanjaju se drugačijim zahvatom i imaju posebne stavke u cenovniku plastične i estetske hirurgije. Kondilomi u intimnoj regiji imaju svoje stavke u cenovnicima urologije i ginekologije. O kojoj se promeni radi i koja metoda joj odgovara, lekar određuje na pregledu.

Većina mladeža celog života ostaje bezazlena i ne zahteva lečenje. Melanom, najopasniji rak kože, češće se pojavi kao nova promena na koži nego što nastane iz mladeža koji postoji godinama. Zato lekari savetuju da kožu pregledate jednom mesečno, pred ogledalom ili uz pomoć ukućana, uključujući leđa, tabane, prostor između prstiju i kožu glave, i da lekaru pokažete mladež koji ima neki od znakova pravila ABCDE (slova potiču od engleskih naziva):

• A, asimetrija: jedna polovina mladeža ne liči na drugu.
• B, ivica: ivica je nepravilna, nazubljena ili se razliva u okolnu kožu.
• C, boja: u istom mladežu postoji više boja ili nijansi, na primer svetlosmeđa i tamnosmeđa, crna, crvenkasta, siva ili plavkasta.
• D, prečnik: mladež je širi od oko 6 milimetara, otprilike kao gumica na kraju olovke. Melanom u ranoj fazi može biti i manji.
• E, promena: mladež raste ili menja oblik, boju ili visinu.

Lekaru pokažite i mladež koji odskače od svih ostalih (lekari to zovu znakom ružnog pačeta), mladež koji svrbi, krvari ili se na njemu stvara krusta, kao i tamnu prugu na noktu koja je nova ili se širi. Bol nije pouzdan znak, jer melanom u ranoj fazi najčešće ne boli.

Osim melanoma, na koži izloženoj suncu, češće posle pedesete godine, javljaju se i oblici raka kože koji rastu sporije (bazocelularni i planocelularni karcinom). Najčešće izgledaju kao sjajna, biserna kvržica, tvrda crvenkasta izraslina ili ranica koja krvari i ne zarasta nekoliko nedelja. Hrapave, ljuspaste mrlje na licu, ušima i šakama (aktinične keratoze) mogu biti predstadijum raka kože, pa i njih treba pokazati lekaru.

Pažljiviji treba da budu ljudi svetle kože koja lako izgori, oni koji imaju mnogo mladeža ili neobične (atipične) mladeže, koji su imali opekotine od sunca, posebno u detinjstvu, ili su koristili solarijum, kao i oni koji su već imali melanom ili imaju bliskog srodnika sa melanomom.

Pregled kada postoji sumnja ne treba odlagati. Mladeže pregleda i dermatolog, često dermatoskopom, lupom sa posebnim svetlom koja pokazuje građu mladeža ispod površine. Ako ste već bili na takvom pregledu, ponesite nalaz. Sumnjiv mladež se ne uklanja kod kuće, u kozmetičkom salonu, laserom ni radio-talasnom metodom, jer tada tkivo ne može da se pregleda pod mikroskopom.

Hirurško uklanjanje (ekscizija) bira se kada postoji sumnja da promena nije bezazlena, kada je promena dublja ili veća i kada tkivo treba pregledati pod mikroskopom. Hirurg najpre markerom obeleži promenu i liniju reza, najčešće u pravcu prirodnih linija kože, da bi ožiljak bio što manje upadljiv. Koža se dezinfikuje i prekrije sterilnom kompresom, a zatim se oko promene ubrizga lokalni anestetik. Ubod i peckanje traju kratko, a posle toga se na tom mestu najčešće oseća samo dodir i pritisak.

Promena se iseca u celini, zajedno sa uskim pojasom zdrave kože, najčešće u obliku izduženog lista. Takav oblik omogućava da se ivice rane spoje bez nabora, ali je zato ožiljak primetno duži od same promene, najčešće oko tri puta. Rana se zašiva, ponekad u dva sloja: dublji konci se sami razgrađuju, a površinski se skidaju posle nekoliko dana. Na kraju se stavlja zavoj ili flaster.

Kod većih promena, kada koža ne može direktno da se spoji, hirurg pokriva mesto zahvata pomeranjem obližnje kože (lokalni režanj) ili kožom uzetom sa drugog dela tela (transplantat). Ti zahvati imaju posebne stavke u cenovniku. Kada je promena velika ili je na mestu gde bi isecanje u celini ostavilo veliki ožiljak, a nije jasno o čemu se radi, lekar ponekad prvo uzima samo mali uzorak tkiva za analizu (biopsija kože), a dalji plan pravi kada stigne nalaz.

Tkivo uklonjeno hirurški najčešće se šalje na patohistološku analizu. Lekar specijalista patologije pregleda ga pod mikroskopom i u nalazu navodi o kojoj se promeni radi, da li je dobroćudna i da li je uklonjena u celini, odnosno da li su ivice isečka slobodne od promene. Analiza se radi i kada promena izgleda bezazleno, jer pregled golim okom ne može uvek da razlikuje dobroćudnu promenu od zloćudne.

Nalaz objašnjava hirurg, najčešće na kontroli. Ako je promena dobroćudna i uklonjena u celini, najčešće nije potrebno dalje lečenje tog mesta. Ako nalaz pokaže da je potrebno šire isecanje ili dalje lečenje, lekar vam objašnjava sledeći korak i kom specijalisti treba da se javite.

U nazivu nekih stavki cenovnika stoji „bez PH“, što se odnosi na patohistološku analizu. Da li je analiza uključena u cenu vašeg zahvata, kako se plaća i kada je nalaz gotov, saznajete pri zakazivanju.

Radio-talasna metoda koristi aparat koji kroz veoma tanku elektrodu propušta struju vrlo visoke frekvencije, u opsegu radio-talasa. Na mestu dodira tkivo se zagreva i isparava, pa elektroda odstranjuje promenu sloj po sloj i istovremeno zatvara sitne krvne sudove. Zato je krvarenje malo, a šivenje obično nije potrebno. Zahvat se najčešće radi u lokalnoj anesteziji, a uklanjanje jedne male promene traje nekoliko minuta.

Metoda je namenjena manjim, površinskim promenama za koje lekar na pregledu proceni da su bezazlene, kao što su fibromi (visuljci), seboroične keratoze i crveni mladeži. Pošto se tkivo ovom metodom razara ili uklanja u tankim slojevima, najčešće ne može pouzdano da se analizira pod mikroskopom. Zato se promena za koju postoji sumnja uklanja hirurški.

Posle zahvata na mestu ostaje plitka ranica koja se prekrije krustom. Krusta sama otpada, najčešće za jednu do dve nedelje. Koža ispod je u početku ružičasta i tokom nekoliko meseci postaje slična okolnoj koži. Ponekad ostaje svetlija ili tamnija mrlja ili mali udubljeni ožiljak. U jednom dolasku može da se ukloni i više promena, pa cenovnik ima posebne stavke prema broju promena.

Tetovaža može da se ukloni hirurški, isecanjem kože sa tetovažom i šivenjem, na isti način kao i druge promene na koži. Metoda je pogodna za manje tetovaže, kod kojih se tetovaža u jednom zahvatu zamenjuje ožiljkom u obliku linije. Veće tetovaže se ponekad uklanjaju u više navrata, sa razmakom od nekoliko meseci, da bi se okolna koža između zahvata opustila i rastegla. Ožiljak je trajan, pa hirurg na pregledu procenjuje kolika će biti njegova dužina i da li je takva zamena za vas prihvatljiva. U cenovniku su posebne stavke za uklanjanje male, srednje i velike tetovaže.

Na pregledu hirurg pita kada se promena pojavila i da li se menjala, pregleda je, a po potrebi i ostale mladeže. Zatim predlaže metodu, objašnjava kakav ožiljak može da se očekuje i šta ulazi u cenu. Da li zahvat može da se uradi istog dana kada i pregled, proverite pri zakazivanju.

Pre zahvata potpisujete pristanak. Tokom zahvata ležite ili sedite, budni ste i možete da razgovarate sa lekarom. Posle zahvata dobijate uputstvo za negu rane i termin kontrole, a kući idete istog dana. Ako je zahvat na licu blizu oka ili na stopalu, dogovorite prevoz, jer zavoj može da smeta pri vožnji.

Uklanjanje iz estetskih razloga najčešće se odlaže do kraja trudnoće, kao i kada je koža na tom mestu izgorela od sunca ili upaljena. Ako dojite, recite to lekaru pri zakazivanju. Mladež koji se promeni u trudnoći treba pokazati lekaru, jer se pregled sumnjive promene ne odlaže.

Iako je mali zahvat, uklanjanje mladeža i drugih promena na koži, kao i svaki zahvat, nosi moguće rizike. Posle zahvata uobičajeni su blag bol, otok i modrica na mestu rane. Ređe se javljaju krvarenje, otvaranje rane, utrnulost kože oko ožiljka i alergija na flaster ili, veoma retko, na lokalni anestetik. Infekcija rane je retka, najčešće kod manje od 3 od 100 zahvata, a nešto je češća na potkolenicama i stopalima, kod pušača i kod osoba sa šećernom bolešću.

Svaki hirurški rez ostavlja ožiljak. Ožiljak je najčešće tanak i tokom meseci bledi, ali kod nekih ljudi postane širi, zadebljao ili izdignut (hipertrofičan ožiljak ili keloid). To je češće na grudima, ramenima, gornjem delu leđa i ušnim resicama, kao i kod osoba koje su ranije imale takve ožiljke. Na leđima i ramenima, gde se koža stalno zateže, ožiljak se tokom prvih meseci često i raširi, čak i kada je rana dobro zarasla.

Posle radio-talasnog uklanjanja moguće su promena boje kože i ponovno javljanje promene, ako deo nije uklonjen. Ako se na mestu uklonjenog mladeža ponovo pojavi tamna boja, pokažite to lekaru. Virusne bradavice mogu da se vrate i posle uspešnog uklanjanja, jer virus može da ostane u koži. O rizicima kod vaše promene hirurg govori na pregledu.

Biopsija kože je uzimanje malog uzorka kože ili promene radi pregleda tkiva pod mikroskopom (patohistološka analiza). Radi se kada lekar posle pregleda želi da utvrdi o kakvoj promeni se radi pre nego što predloži dalje lečenje, na primer kod promene koja je velika ili se nalazi na mestu gde uklanjanje u celini nije prvi izbor. Uzorak se uzima u lokalnoj anesteziji, a mesto se najčešće zatvara jednim ili sa nekoliko konaca.

Biopsija kože je u cenovniku Bolnice Maja posebna stavka. Da li je potrebna biopsija ili uklanjanje promene u celini, plastični hirurg određuje posle pregleda. Nalaz i dalji koraci objašnjavaju se na kontrolnom pregledu.

Pored mladeža, plastični hirurg uklanja i druge izrasline kože i potkožnog tkiva na licu i telu. Cenovnik Bolnice Maja ima posebne stavke za operaciju manjeg, srednjeg i većeg tumora kože i potkožnog tkiva, za uklanjanje (ekstirpaciju) tumora lica i komplikovanog tumora lica u lokalnoj anesteziji, kao i za ekstirpaciju tumora mekih tkiva. Reč „tumor“ u nazivu stavke znači izraslinu ili masu tkiva, a ne govori unapred da li je promena dobroćudna.

Uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu, koja pokazuje o kakvoj promeni se radi. Obim zahvata, način zatvaranja rane i potrebu za daljim pregledima određuje hirurg posle pregleda i nalaza. Lipomi i ateromi (lojne ciste) opisani su na posebnoj stranici.