Oporavak posle operacije štitne žlezde: glas, kalcijum, ožiljak i kontrole

Prvih dana posle operacije štitne žlezde većina ljudi oseća umor i nelagodnost u vratu. Bol je najčešće umeren i ublažava se lekovima protiv bolova koje odredi lekar. Dužinu boravka u bolnici određuje hirurg, prema obimu operacije i toku prvih sati i dana posle zahvata.

U prvim danima često se javljaju:

• bol ili nelagodnost pri gutanju i osećaj „knedle“ u grlu
• zatezanje i blagi otok oko reza na vratu
• blaga promuklost ili brže zamaranje glasa
• grebanje u grlu od cevčice za disanje koja se koristi tokom opšte anestezije

Ishrana se najčešće vraća postepeno: prvo tečnost, zatim meka i kašasta hrana, pa uobičajeni obroci, kako gutanje postaje lakše. Hladni napici mogu da prijaju grlu. Nagla zabacivanja i okretanja glave treba izbegavati, ali vrat ne treba držati potpuno ukočenim. Ako je tokom operacije postavljen dren, tanka cevčica za odvod tečnosti iz rane, hirurg odlučuje kada se uklanja.

Uz štitnu žlezdu prolaze tanki nervi koji pokreću glasne žice. Hirurg tokom operacije vodi računa da ih sačuva. Ipak, glas privremeno mogu da promene blago istezanje ili otok okolnog tkiva, a i cevčica za disanje tokom anestezije. Zato su blaga promuklost, tiši glas i brže zamaranje pri govoru česti u prvim danima i najčešće su prolazni. Glas se obično oporavi za nekoliko dana do nekoliko nedelja, a ređe oporavak traje i nekoliko meseci. Kod nekih ljudi se neko vreme teže postižu visoki tonovi, što je važno za one koji pevaju ili mnogo govore. Trajna promena glasa je retka.

U prvim nedeljama pomaže:

• umeren govor, bez vikanja i dugih razgovora
• dovoljno tečnosti tokom dana
• izbegavanje duvanskog dima i suvog vazduha u prostoriji
• strpljenje, jer se glas oporavlja postepeno

Ako promuklost traje duže od dve do tri nedelje ili se pogoršava, hirurg može da uputi pacijenta na pregled glasnih žica kod specijaliste za uho, grlo i nos. Zagrcnjavanje ili kašalj pri pijenju tečnosti treba bez odlaganja prijaviti hirurgu. Otežano disanje ili piskav dah nisu očekivani i tada bez odlaganja treba pozvati hitnu pomoć na broj 194.

Uz zadnju stranu štitne žlezde nalaze se male paraštitaste žlezde, najčešće četiri. One luče parathormon (PTH), hormon koji održava normalan nivo kalcijuma u krvi. Kada se uklanja cela štitna žlezda, paraštitaste žlezde mogu privremeno da oslabe, pa kalcijum u krvi može da padne. Posle uklanjanja jednog režnja to je retko. Zato lekar posle uklanjanja cele žlezde najčešće proverava kalcijum, a po potrebi i PTH.

Znaci niskog kalcijuma javljaju se najčešće u prvih nekoliko dana posle operacije:

• trnjenje ili peckanje oko usana
• trnjenje u vrhovima prstiju šaka i stopala
• grčevi ili ukočenost mišića šaka i lica

Ako analize pokažu nizak kalcijum, lekar može da odredi preparate kalcijuma i vitamina D. Ta terapija je najčešće privremena, dok paraštitaste žlezde ponovo ne počnu normalno da rade. Doza se menja samo po dogovoru sa lekarom. Pad kalcijuma je retko trajan. Tada su potrebni dugotrajna terapija i redovne kontrole. Ako se kod kuće jave trnjenje ili grčevi, potrebno je bez odlaganja javiti se hirurgu ili hitnoj službi. Grčevi koji se šire ili ne popuštaju i otežano disanje zahtevaju poziv hitne pomoći na broj 194.

Rez se najčešće pravi na donjem delu prednje strane vrata, kada je moguće u prirodnom naboru kože, kako bi ožiljak bio što manje uočljiv. Rana se zatvara koncima koji se vremenom sami razgrade, koncima koji se skidaju ili lepkom za kožu. Pri otpustu hirurg objašnjava kako se rana neguje, kada je tuširanje dozvoljeno i da li se i kada skidaju konci.

Opšta pravila nege:

• rana se drži čistom i suvom, bez trljanja
• ruke se peru pre svakog dodira rane ili zavoja
• bez kupanja u kadi, bazenu ili moru dok hirurg to ne odobri
• bez krema i ulja na rani dok potpuno ne zaraste

Ožiljak je prvih meseci najčešće crven i blago zadebljao, a zatim postepeno bledi i omekšava. Tokom prve godine preporučuje se zaštita ožiljka od sunca šalom, maramom ili kremom sa visokim zaštitnim faktorom. Masaža ožiljka i silikonski preparati koriste se tek kada rana potpuno zaraste, i to po savetu lekara.

Potreba za hormonskom terapijom zavisi od toga koliko je tkiva štitne žlezde uklonjeno. Posle uklanjanja cele žlezde telo više ne stvara hormone štitne žlezde, pa je potrebna trajna zamenska terapija, svakog dana. Posle uklanjanja jednog režnja preostali deo žlezde često stvara dovoljno hormona, ali kod dela pacijenata terapija je ipak potrebna. To pokazuju analize.

Dozu određuje lekar, pre svega prema nalazu TSH, i ona se ne menja samostalno. Prva provera hormona najčešće se radi šest do osam nedelja posle operacije, a zatim po planu hirurga ili endokrinologa. Lekar objašnjava i kako se terapija uzima. Neki preparati, na primer kalcijum i gvožđe, smanjuju njeno upijanje ako se uzmu u isto vreme. Zato se uzimaju u razmaku od nekoliko sati, prema uputstvu lekara. Ako se posle operacije telesna težina primetno menja, to je razlog da se proveri TSH i da se sa lekarom razgovara o terapiji.

Prvi kontrolni pregled kod hirurga najčešće je u prve dve nedelje posle operacije, a tačan termin se dogovara pri otpustu. Plan kontrola zavisi od obima operacije i nalaza, a najčešće uključuje:

• pregled hirurga i proveru rane, uz skidanje konaca ako je potrebno
• kalcijum u krvi i, po potrebi, parathormon (PTH), najčešće posle uklanjanja cele žlezde
• TSH i slobodni T4 (FT4), radi provere rada preostalog dela žlezde ili podešavanja hormonske terapije
• tireoglobulin uz antitela na tireoglobulin i ultrazvuk vrata (predela štitne žlezde i limfnih čvorova), kada to traže patohistološki nalaz i plan lečenja, na primer posle operacije karcinoma štitne žlezde

Patohistološki nalaz uklonjenog tkiva stiže posle operacije, a hirurg ga tumači na kontrolnom pregledu. Od tog nalaza zavisi da li su potrebne dodatne kontrole ili lečenje. Cene kontrolnog pregleda hirurga, skidanja konaca, navedenih analiza i ultrazvuka štitne žlezde nalaze se u cenovniku Bolnice Maja.

Lagana šetnja preporučuje se već od prvih dana, jer pomaže oporavku. Većina ljudi se uobičajenim dnevnim obavezama vraća postepeno, u toku jedne do dve nedelje. Kancelarijski posao je najčešće moguć ranije nego fizički težak rad. Kada je potrebno bolovanje, njegovu dužinu određuje izabrani lekar, u skladu sa nalazom i preporukom hirurga.

Orijentaciono, uz konačnu procenu hirurga:

• dizanje tereta, trčanje i teži fizički rad izbegavaju se najčešće dve do četiri nedelje
• plivanje i kupanje u bazenu ili moru moguće je kada rana potpuno zaraste i hirurg to odobri
• vožnja je moguća kada vrat može slobodno da se okreće i kada se ne uzimaju lekovi koji usporavaju reakcije
• poslovi koji traže mnogo govora mogu da zahtevaju duži odmor glasa

Većina tegoba posle operacije štitne žlezde slabi iz dana u dan. Neki znaci ipak traže brzu reakciju, ali nisu svi podjednako hitni.

Hitnu pomoć na broj 194 treba pozvati bez odlaganja kada se pojavi:

• otežano disanje, piskav dah ili osećaj gušenja
• otok vrata koji brzo raste ili postaje napet
• grčevi mišića koji se šire ili ne popuštaju

Bez odlaganja se treba obratiti hirurgu, a ako hirurg nije dostupan, hitnoj službi, kada se pojavi:

• trnjenje oko usana ili u prstima
• telesna temperatura 38 °C ili viša
• crvenilo, toplota, krvarenje ili gnojni sadržaj iz rane
• zagrcnjavanje pri pijenju tečnosti ili otežano gutanje koje se pojačava
• promuklost ili slab glas koji se pogoršava
• bol koji se pojačava i ne popušta uz propisane lekove