Operacija prostate kroz kanal: koliko traje, kateter i oporavak

Operacija prostate kroz kanal je naziv koji pacijenti najčešće koriste za transuretralnu resekciju prostate, skraćeno TURP. Urolog kroz mokraćni kanal uvodi tanak instrument sa kamerom (resektoskop) i električnom petljom, deo po deo, iznutra uklanja tkivo prostate koje sužava prolaz za mokraću. Na koži nema reza ni šavova.

Zahvat se najčešće preporučuje kod dobroćudnog uvećanja prostate (adenoma prostate), kada tegobe sa mokrenjem ne prolaze uz lečenje lekovima ili kada se jave komplikacije, na primer ponovljeno zadržavanje mokraće. Da li je ova metoda odgovarajuća u konkretnom slučaju, odlučuje urolog na osnovu pregleda, veličine prostate i nalaza. Odstranjeno tkivo se šalje na patohistološki pregled.

U cenovniku Bolnice Maja ovaj zahvat je naveden kao bipolarna transuretralna resekcija prostate. Kod bipolarne TURP struja prolazi između dve elektrode na vrhu instrumenta, a ne kroz telo pacijenta, pa se bešika tokom zahvata ispira fiziološkim rastvorom. Kroz mokraćni kanal rade se i laserske metode, ali one u cenovniku Bolnice Maja nisu navedene.

TURP ne uklanja celu prostatu, već samo deo koji sužava kanal. Zato su kontrole kod urologa potrebne i posle operacije, a urolog odlučuje i o daljim proverama PSA.

Pre zahvata urolog obično traži preglede i nalaze koji pokazuju koliko je prostata uvećana i kako bešika radi. Najčešće su to:

• urološki pregled i ultrazvuk prostate i mokraćne bešike
• merenje jačine mlaza mokraće (urofloumetrija) i provera koliko mokraće ostaje u bešici posle mokrenja
• analize krvi i urina sa urinokulturom, jer se infekcija mokraćnih puteva najčešće leči pre operacije
• PSA iz krvi, kada urolog proceni da je potreban
• pregled anesteziologa i EKG, a po potrebi i provera rada srca i kontrola hroničnih bolesti

Važno je da lekaru unapred kažete koje lekove uzimate, posebno lekove za razređivanje krvi. Da li se neki lek pauzira ili menja i koliko dana ranije, odlučuju lekar koji ga je propisao, urolog i anesteziolog. Lekove ne treba prekidati na svoju ruku.

Na dan operacije dolazi se natašte, tačno prema uputstvu koje pacijent dobije. Posle anestezije se ne upravlja vozilom, pa je dobro unapred dogovoriti pratnju za povratak kući. Za boravak u bolnici najčešće se nose lična karta, prethodni nalazi, spisak lekova, udobna odeća i pribor za ličnu higijenu.

Sama operacija najčešće traje oko sat vremena, a kod veće prostate i duže. Trajanje najviše zavisi od veličine prostate i količine tkiva koje treba ukloniti. Uz pripremu i oporavak posle anestezije, pacijent je van sobe duže nego što traje sam zahvat.

Najčešće se radi u spinalnoj anesteziji, kada je telo od pojasa naniže bez osećaja, a pacijent je budan ili blago uspavan. Tada pacijent tokom zahvata najčešće ne oseća bol, već eventualno dodir ili pritisak. Druga mogućnost je opšta anestezija. Vrstu anestezije određuje anesteziolog, u dogovoru sa urologom, prema zdravstvenom stanju pacijenta.

Na kraju operacije u bešiku se postavlja kateter, a najčešće se uključuje i ispiranje bešike.

Posle operacije prostate kroz kanal postavlja se kateter, najčešće sa tri kraka. Kroz jedan krak u bešiku ulazi tečnost za ispiranje, kroz drugi tečnost i mokraća otiču u kesu, a treći služi za balončić koji drži kateter u bešici. Ispiranje najčešće traje prvih sati, a ponekad i dana, da bi se sprečilo stvaranje ugrušaka. Prvih sati i dana mokraća u kesi je često ružičasta ili crvenkasta.

Kateter se najčešće vadi posle jednog do tri dana, kada se mokraća razbistri. Nekad ostaje duže, na primer ako je prostata bila veća ili ako krvarenje sporije prestaje, a ponekad pacijent ide kući sa kateterom, uz uputstva za negu. Tačan dan određuje urolog. Dok je kateter u bešici, mogu se javiti povremeni grčevi bešike i osećaj potrebe za mokrenjem, iako mokraća otiče kroz kateter.

Posle vađenja katetera prati se da li pacijent mokri sam i da li se bešika dobro prazni. Ako mokrenje ne krene, kateter se nekad ponovo postavi na kraće vreme, da bi se bešika oporavila. To se dešava kod manjeg broja pacijenata i najčešće je privremeno.

Prvih dana posle vađenja katetera često se javljaju:

• peckanje pri mokrenju
• češće mokrenje i nagao nagon na mokrenje, i tokom noći
• povremeno malo krvi ili sitni ugrušci u mokraći
• kod nekih muškaraca slabije zadržavanje mokraće

Ove tegobe se najčešće smiruju postepeno, tokom nekoliko nedelja. Kod nekih muškaraca češće mokrenje i nagon traju duže, i do tri meseca. Kod kapanja ili slabijeg zadržavanja mokraće mogu pomoći vežbe mišića karličnog dna, prema savetu urologa. Trajno curenje mokraće posle ove operacije je retko. Operacija ne mora da otkloni sve tegobe, naročito ako je bešika oslabljena dugotrajnim otežanim pražnjenjem.

Krv u mokraći može ponovo da se pojavi oko desetog do četrnaestog dana posle operacije, kada se sa operisanog mesta odvaja krasta. To je deo zarastanja. Najčešće pomaže da se pije više tečnosti, ako lekar nije drugačije savetovao, i da se izbegavaju naprezanje i zatvor. Ako je krvarenje jako, ako se jave veći ugrušci ili mokrenje postane otežano, treba se bez odlaganja javiti urologu ili hitnoj službi.

Pitanja o erekciji i ejakulaciji su među najčešćim pre zahvata. Kod većine muškaraca posle operacije prostate kroz kanal dolazi do takozvane retrogradne ejakulacije: pri vrhuncu se seme ne izbacuje napolje, već odlazi u bešiku i izlazi sa mokraćom, koja tada može biti mutna. Ova promena nije štetna po zdravlje i osećaj orgazma je najčešće očuvan, ali je obično trajna.

Zbog toga je mogućnost prirodnog začeća posle operacije najčešće znatno smanjena. Ipak, to se ne sme smatrati zaštitom od trudnoće. Muškarci koji planiraju decu treba o tome da razgovaraju sa urologom pre zahvata.

Kada je reč o erekciji, kod većine muškaraca ona posle operacije ostaje kakva je bila pre zahvata, a kod manjeg broja može da oslabi. Zato je dobro da pre operacije urologu otvoreno kažete kakva je erekcija sada. Seksualni odnosi se najčešće savetuju posle tri do četiri nedelje, kada se pacijent oseća spremno, a tačno vreme određuje urolog.

Mnogi muškarci se posle otpusta osećaju umorno jednu do dve nedelje. Lakšim obavezama se najčešće vraćaju posle dve do četiri nedelje, a potpuno zarastanje traje oko šest nedelja. Povratak na posao zavisi od vrste posla: fizički zahtevan posao obično traži duže odsustvo.

U prve četiri do šest nedelja najčešće se savetuje:

• piti dovoljno tečnosti, raspoređeno tokom dana, ako lekar nije drugačije savetovao
• ne dizati teške stvari i ne raditi naporne vežbe
• izbegavati vožnju bicikla i dugo sedenje bez ustajanja
• sprečiti zatvor ishranom bogatom vlaknima i ne naprezati se pri stolici
• o vožnji automobila i lekovima protiv bolova pitati lekara

Bez odlaganja se treba javiti urologu ili hitnoj službi ako:

• mokrenje ne ide ili ide sve teže
• mokraća postane tamnocrvena, krvarenje se pojača ili se jave veći ugrušci
• temperatura poraste na 38 °C ili više, ili se javi drhtavica
• bol postane jak i ne prolazi
• kateter, ako je još postavljen, prestane da odvodi mokraću
• otekne ili zaboli list noge, ili se jave otežano disanje ili bol u grudima

Bolnica Maja nalazi se u Nišu, na Vizantijskom bulevaru 39. Prvi korak je pregled urologa, na kome se procenjuje da li je operacija potrebna i koja metoda odgovara. Cene pregleda, operacije i patohistološkog pregleda tkiva navedene su u cenovniku urologije, a cene analiza krvi i urina u cenovniku laboratorije.

Kao i svaka operacija, i ova nosi određene rizike. Mogući rizici su, između ostalog, jače krvarenje, zbog kog je ponekad potrebna transfuzija ili ponovni zahvat, infekcija mokraćnih puteva i kasnije suženje mokraćne cevi. O rizicima zahvata urolog razgovara sa pacijentom pre operacije, a o rizicima anestezije anesteziolog.

Na pregled je korisno poneti prethodne nalaze i spisak lekova koje uzimate i pitati:

• koja metoda se predlaže i zašto
• koji su mogući rizici u konkretnom slučaju i kako se prate
• koliko dana kateter verovatno ostaje i koliko dana boravka u bolnici treba očekivati
• šta je uključeno u cenu operacije, na primer anestezija, boravak i patohistološki pregled tkiva
• kada su kontrole i kada se dobija patohistološki nalaz
• kako operacija može uticati na ejakulaciju i erekciju u konkretnom slučaju