Operacija prostate (TURP) u Nišu

Prostata je žlezda veličine oraha koja se nalazi ispod mokraćne bešike i obuhvata početni deo mokraćne cevi. Sa godinama se kod mnogih muškaraca postepeno uvećava. To je dobroćudno uvećanje prostate, u medicini poznato kao benigna hiperplazija prostate (BPH), a često se naziva i adenom prostate. Uvećano tkivo može da suzi mokraćni kanal i oteža pražnjenje bešike.

Transuretralna resekcija prostate (TURP) je endoskopska operacija. Urolog uvodi tanak instrument (resektoskop) kroz mokraćni kanal, posmatra unutrašnjost na ekranu i električnom petljom, u malim delovima, uklanja unutrašnji deo prostate koji pritiska kanal. Na koži nema reza.

Kod bipolarne TURP, koja je navedena u cenovniku urologije Bolnice Maja, struja prolazi između dve elektrode na vrhu instrumenta, a ne kroz telo pacijenta. Bešika se tokom zahvata ispira fiziološkim rastvorom.

TURP ne uklanja celu prostatu. Spoljašnji deo žlezde ostaje, pa su kontrole kod urologa potrebne i posle operacije, a urolog odlučuje i o daljim proverama PSA.

Odluka o operaciji donosi se posle pregleda urologa i dijagnostike, a ne samo na osnovu veličine prostate. Najčešće se TURP razmatra kod muškaraca sa dobroćudnim uvećanjem prostate (adenomom prostate) kada tegobe sa mokrenjem znatno utiču na svakodnevni život, a lekovi ne daju dovoljan efekat ili ne odgovaraju pacijentu.

Operacija se razmatra i kada se jave posledice otežanog pražnjenja bešike: ponovljeno zadržavanje mokraće zbog kog je potreban kateter, ponavljane infekcije mokraćnih puteva, kamen u mokraćnoj bešici, ponovljeno krvarenje iz prostate ili slabljenje rada bubrega.

Pre odluke urolog najčešće traži ultrazvuk prostate i bešike sa merenjem zaostalog urina, urofloumetriju (merenje mlaza mokraće), PSA iz krvi i analizu urina. Kod sumnje na karcinom prostate pristup je drugačiji i o njemu se razgovara posebno.

U cenovniku urologije Bolnice Maja navedena je bipolarna transuretralna resekcija prostate (TURP). Laserska operacija prostate i zahvat vodenom parom u cenovniku nisu navedeni. Uklonjeno tkivo se šalje na patohistološki pregled. U cenovniku je ta analiza navedena kao PH resektat prostate, a da li je uključena u cenu zahvata, potvrđuje se pri zakazivanju.

U urologiji postoje i druge metode za dobroćudno uvećanje prostate: monopolarna TURP, laserske metode (holmijum laserska enukleacija, poznata kao HoLEP, i laserska vaporizacija), zahvat vodenom parom, transuretralna incizija kod manje prostate, kao i otvorena ili laparoskopska operacija kod veoma velike prostate. Kada je cilj lečenje karcinoma prostate, radi se drugačija operacija (radikalna prostatektomija) ili se primenjuju druge vrste lečenja. TURP se kod karcinoma ponekad radi samo da bi se olakšalo mokrenje.

Pre bilo koje operacije kod dobroćudnog uvećanja razmatraju se i praćenje i lekovi. Izbor metode zavisi od veličine prostate, nalaza, opšteg zdravstvenog stanja i lekova koje pacijent koristi. Koja metoda odgovara konkretnom pacijentu, procenjuje urolog na pregledu.

U dogovoreno vreme pacijent dolazi u bolnicu natašte, prema uputstvu koje dobije pri zakazivanju. Posle prijema anesteziolog još jednom proverava stanje pacijenta i dogovara vrstu anestezije. TURP se najčešće radi u spinalnoj anesteziji, kada je telo od pojasa naniže bez osećaja, a pacijent može da bude budan ili blago uspavan. Tada pacijent tokom zahvata najčešće ne oseća bol, već eventualno dodir ili pritisak. Ponekad se zahvat radi u opštoj anesteziji.

Zahvat najčešće traje oko sat vremena, a duže kod veće prostate. Na kraju urolog postavlja kateter kroz mokraćni kanal. Preko katetera se bešika prvih sati, a ponekad i dana, ispira tečnošću, kako bi se sprečilo stvaranje ugrušaka.

Posle zahvata pacijent je u bolničkoj sobi, gde se prate opšte stanje, mokraća i bol. Urin je prvih dana najčešće ružičast. Nelagodnost zbog katetera i povremeni grčevi bešike su česti i ublažavaju se terapijom. Kateter se vadi kada urin postane dovoljno bistar, najčešće posle 1 do 3 dana. Pre otpusta se proverava da li pacijent mokri samostalno, a urolog daje uputstva za oporavak kod kuće.

Kao i svaka operacija, TURP nosi određene rizike, o kojima urolog razgovara sa pacijentom pre potpisivanja saglasnosti za zahvat.

Česta posledica je retrogradna ejakulacija: seme pri orgazmu odlazi u bešiku umesto napolje. Javlja se kod većine muškaraca posle TURP i najčešće ostaje trajno. Osećaj orgazma najčešće je očuvan, ali je ova posledica važna za muškarce koji planiraju potomstvo.

Prvih nedelja često se javljaju peckanje pri mokrenju, krv u mokraći i učestalo, hitno mokrenje. Kod nekih muškaraca učestalo i hitno mokrenje se smiruje tek posle nekoliko meseci. Operacija ne mora da otkloni sve tegobe, naročito ako je bešika oslabljena dugotrajnim otežanim pražnjenjem.

Ređe se javljaju krvarenje zbog kog je potrebna transfuzija ili ponovni zahvat, infekcija i nemogućnost mokrenja posle vađenja katetera, kada se kateter vraća na neko vreme. Ređe su i nevoljno curenje mokraće, koje je najčešće privremeno, a retko trajno, suženje mokraćne cevi ili vrata bešike i slabljenje erekcije. Retko se javljaju i poremećaj natrijuma u krvi zbog upijanja tečnosti za ispiranje (TUR sindrom), kao i komplikacije srca ili krvnih sudova, na primer krvni ugrušak u veni noge. O rizicima anestezije posebno razgovara anesteziolog.

U uklonjenom tkivu se ponekad pronađe karcinom prostate za koji se ranije nije znalo, pa je patohistološki nalaz važan za dalji plan. Tokom godina preostalo tkivo prostate može ponovo da naraste, pa deo muškaraca posle više godina ima potrebu za ponovnim zahvatom.