Konizacija grlića materice: zahvat, oporavak, krvarenje i kontrole

Konizacija je zahvat kojim ginekolog uklanja mali deo grlića materice u obliku kupe (konusa). Uklanja se deo na kome su ćelije promenjene. To je obično granična zona između spoljašnjeg dela grlića i kanala grlića (cervikalnog kanala), jer tu najčešće nastaju promene ćelija.

Konizacija ima dva cilja. Prvi je da se promenjeno tkivo ukloni. Drugi je da se ceo uzorak pregleda pod mikroskopom, pa lekar dobija potpuniji nalaz nego posle male biopsije.

Zahvat može da se uradi na više načina: klasičnim hirurškim nožem (takozvani hladni nož), tankom električnom ili radiotalasnom omčom (loop ekscizija, koju mnogi zovu i radio nož) ili laserom. Koju metodu će primeniti i koliki deo grlića treba ukloniti, lekar odlučuje prema nalazu, godinama i planovima za trudnoću.

Laserska vaporizacija nije isto što i konizacija. Njom se promenjeno tkivo uništava laserom, ali se ne dobija uzorak za pregled, pa se koristi samo kod odabranih nalaza.

Do konizacije se najčešće dolazi korak po korak. Prvo PAPA test ili HPV test pokaže odstupanje. Zatim se radi kolposkopija, pregled grlića pod uveličanjem, i po potrebi biopsija. Patohistološki nalaz biopsije opisuje promene kao CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija), u tri stepena: - CIN 1: blage promene. Često se povuku same, pa se najčešće prate kontrolama. - CIN 2: umerene promene. Lekar procenjuje da li je bolje praćenje ili zahvat, u zavisnosti od godina, nalaza i planova za trudnoću. - CIN 3: izražene promene. Najčešće se predlaže uklanjanje promenjenog dela grlića.

Na nekim nalazima stoje i oznake LSIL i HSIL. LSIL označava blaže promene (najčešće odgovara CIN 1), a HSIL izraženije promene (CIN 2 i CIN 3).

Konizacija služi i kao preciznija dijagnostika: kada se kolposkopijom ne vidi cela granična zona, kada se nalazi PAPA testa i biopsije ne slažu ili kada postoji sumnja na promene žlezdanih ćelija grlića.

CIN nije rak. To su promene ćelija koje kod dela žena, ako se ne leče, mogu posle više godina da pređu u rak grlića materice. Zato se otkrivaju i uklanjaju na vreme. Skoro uvek su povezane sa dugotrajnom infekcijom visokorizičnim tipovima HPV-a.

Pre zahvata ginekolog obavlja pregled i objašnjava zašto predlaže konizaciju i kojom metodom. Najčešće se traže osnovne analize krvi, a ponekad i brisevi. Lekaru recite koje lekove uzimate, posebno lekove za razređivanje krvi, da li imate alergije i da li postoji mogućnost trudnoće. Lekove za razređivanje krvi ne prekidajte sami. Lekar će reći da li i kada nešto treba privremeno promeniti. Termin se obično određuje van menstruacije, najčešće u danima posle nje.

Konizacija se radi u lokalnoj anesteziji ili u kratkotrajnoj intravenskoj (opštoj) anesteziji, u zavisnosti od metode i procene lekara. Ako se radi u opštoj anesteziji, dobićete uputstvo koliko sati pre zahvata ne treba jesti i piti. Sam zahvat najčešće traje 15 do 30 minuta. Pacijentkinja leži kao na ginekološkom pregledu, a lekar uklanja promenjeni deo grlića i zaustavlja krvarenje. Ponekad lekar tokom istog zahvata uzme i uzorak iz kanala grlića (kiretaža), pa se oba uzorka pregledaju zajedno.

Posle zahvata sledi kraći odmor i provera krvarenja. Koliko ćete ostati u bolnici, reći će vam lekar. Posle opšte anestezije najmanje 24 sata ne vozite i ne pijte alkohol, a dogovorite da vas neko odveze kući. Cene konizacije, loop ekscizije i patohistološke analize uklonjenog tkiva nalaze se u cenovniku ginekologije Bolnice Maja. Analiza tkiva je u cenovniku navedena kao posebna stavka, pa pri zakazivanju pitajte šta cena zahvata obuhvata.

Posle konizacije na grliću ostaje rana koja zarasta nekoliko nedelja. Zato su krvarenje i iscedak očekivani. Prvih dana najčešće postoji blago krvarenje i bol nalik menstrualnom. Zatim iscedak može biti smeđ, ružičast ili vodenast. Ako je lekar na ranu stavio sredstvo za zaustavljanje krvarenja, prvih dana iscedak može biti tamnosmeđ ili zrnast, što je očekivano. Iscedak može da traje nekoliko nedelja, ponekad i do šest nedelja.

Kod nekih žena krvarenje se ponovo pojača oko 7. do 14. dana, kada otpada krasta sa rane. Ako je umereno i postepeno slabi, najčešće je deo normalnog zarastanja. Za to vreme koristite higijenske uloške, ne tampone.

Javite se lekaru bez odlaganja ako se pojavi: - jako, jarko crveno krvarenje, jače od obilne menstruacije, ili krupni ugrušci - iscedak neprijatnog mirisa - telesna temperatura 38 °C ili viša, ili jeza - bol u donjem delu stomaka koji ne prolazi ili se pojačava

Ako se uložak natopi za manje od sat vremena ili osećate vrtoglavicu, slabost ili nesvesticu, pozovite hitnu pomoć (194) ili idite u najbližu hitnu službu. Isto uradite i kada je krvarenje jako, a svog ginekologa ne možete brzo da dobijete, na primer noću ili vikendom.

Prva menstruacija posle konizacije najčešće dolazi u očekivano vreme, ali može doći nekoliko dana ranije ili kasnije. Često je obilnija, duža ili bolnija nego inače. To je obično prolazno, a menstruacije su najčešće ponovo kao pre zahvata posle jednog ili dva ciklusa.

I tokom prve menstruacije posle zahvata koristite uloške, ne tampone ni menstrualne čašice, dok lekar ne kaže drugačije. Ako menstruacija izostane, postane veoma bolna ili je izrazito obilna, javite se ginekologu. Retko se posle zahvata grlić suzi, pa menstrualna krv teže izlazi. To lekar može da proveri na pregledu.

Oporavak posle konizacije najčešće traje nekoliko nedelja, dok grlić potpuno ne zaraste. Većina žena se oseća dobro već posle nekoliko dana, ali rani na grliću treba više vremena. Uobičajene preporuke su: - bez polnih odnosa oko četiri nedelje, ili koliko lekar savetuje - bez tampona, menstrualnih čašica i vaginalnog ispiranja - tuširanje umesto kupanja u kadi; bez bazena, mora i saune oko četiri nedelje - bez podizanja teškog tereta i napornog vežbanja najmanje prve dve nedelje, a posle konizacije nožem često i duže, koliko lekar savetuje - šetnja i lakši kućni poslovi su najčešće u redu

Na posao se većina žena vraća posle nekoliko dana do dve nedelje. To zavisi od vrste posla, vrste zahvata i preporuke lekara. Za bol je najčešće dovoljan lek protiv bolova koji preporuči lekar. Ne birajte lek sami, jer neki lekovi protiv bolova mogu da pojačaju krvarenje.

Uklonjeni deo grlića šalje se na patohistološki pregled, zajedno sa uzorkom iz kanala grlića, ako je uzet. Nalaz opisuje stepen promene i, što je posebno važno, ivice uzorka (margine). Ako su ivice bez promena, promenjeno tkivo je najverovatnije uklonjeno u celini. Ako promene dopiru do ivice, lekar najčešće predlaže češće kontrole, a ređe i ponovni zahvat.

Ponekad nalaz konusa pokaže blaži ili izraženiji stepen promene nego biopsija pre zahvata. Retko pokaže i rani oblik raka grlića materice. Tada ginekolog objašnjava šta nalaz znači i kakav je dalji plan lečenja. Koliko se čeka nalaz, zavisi od laboratorije. Rok i način preuzimanja nalaza pitajte lekara pri zakazivanju ili na dan zahvata.

Prva kontrola je najčešće nekoliko nedelja posle zahvata. Tada lekar proverava zarastanje i objašnjava nalaz. Sledeća provera, najčešće PAPA test, HPV test i po potrebi kolposkopija, radi se obično oko šest meseci posle zahvata. Dalji raspored zavisi od nalaza. Redovne kontrole su važne i godinama posle, jer promene mogu ponovo da se jave.

Većina žena posle konizacije može da zatrudni i iznese trudnoću. Zahvat se odnosi samo na grlić, ne na jajnike i telo materice. Kada se ukloni deo grlića, on postaje nešto kraći. Zato je posle konizacije nešto veći rizik od prevremenog porođaja i, ređe, od kasnog pobačaja (u drugom tromesečju), posebno posle dubljih ili ponovljenih zahvata.

Sa planiranjem trudnoće obično se čeka da grlić zaraste i da prva kontrola i nalaz budu u redu. Koliko tačno sačekati, savetuje ginekolog. U trudnoći je važno da lekar koji je vodi zna za raniju konizaciju. Tada može pratiti dužinu grlića ultrazvukom i, ako proceni da je potrebno, predložiti dodatne mere, kao što je serklaž (šav na grliću materice).

Konizacija se tokom trudnoće najčešće ne radi. Izuzetak su retke situacije u kojima lekar proceni da je zahvat neophodan.