Keloid i hipertrofični ožiljak: razlika i mogućnosti lečenja

Ožiljak je deo prirodnog zarastanja kože posle povrede, operacije, opekotine ili upale, na primer akni. U prvim mesecima ožiljak je često crven ili ružičast i malo izdignut, a zatim postepeno bledi i postaje ravniji. Kod nekih ljudi telo tokom zarastanja stvara više vezivnog tkiva nego što je potrebno, pa ožiljak postaje zadebljan. Tada se govori o hipertrofičnom ožiljku ili keloidu.

Hipertrofični ožiljak je izdignut, čvrst i često crven, ali ostaje u granicama prvobitne rane. Najčešće se javlja u prvim nedeljama ili mesecima posle povrede ili operacije, posebno na mestima gde je koža zategnuta ili gde je rana sporo zarastala.

Hipertrofični ožiljak se često vremenom sam spušta i bledi, iako to može da potraje. Ako smeta, svrbi ili zateže, lekar može da predloži lečenje koje ubrzava i poboljšava taj proces.

Keloid je zadebljan ožiljak koji raste preko granica prvobitne rane i može da se širi na okolnu zdravu kožu. Može da nastane i posle male povrede, na primer bušenja uha, ubodne rane ili akni. Keloid može da raste mesecima, a ponekad svrbi, peče ili boli.

Keloidi se češće javljaju kod nekih ljudi, posebno kada u porodici postoji sklonost ka njima, i na nekim delovima tela, na primer na ušnoj resici, grudima, ramenima i gornjem delu leđa. Keloid sam od sebe najčešće ne nestaje.

Okvirne razlike:

• Hipertrofični ožiljak ostaje u granicama rane. Keloid je prelazi i širi se na okolnu kožu.
• Hipertrofični ožiljak se najčešće javlja ubrzo posle povrede i vremenom se često spušta. Keloid može da se pojavi i kasnije i da raste mesecima.
• Posle lečenja keloid se češće ponovo javlja.

Razliku utvrđuje lekar pregledom. Svaku promenu na koži koja raste, krvari ili se menja, a ne nalazi se na mestu ranije rane, treba pokazati lekaru, jer ne mora da bude ožiljak.

Lečenje određuje lekar posle pregleda, prema vrsti, veličini i starosti ožiljka i mestu na telu. Mogućnosti koje lekar može da predloži su, između ostalog:

• injekciona terapija, kada lekar ubrizgava lek direktno u keloid ili zadebljan ožiljak, najčešće u više navrata,
• silikonski gel ili flasteri, koji se nanose na ožiljak duže vreme,
• pritisak na ožiljak posebnom odećom ili zavojem, kod nekih ožiljaka,
• hirurška korekcija ožiljka, kada se ožiljak izrezuje i koža ponovo pažljivo šije, da bi novi ožiljak bio uži ili manje uočljiv.

Često se kombinuje više načina. U Bolnici Maja u grupu zahvata za ožiljke spadaju injekciona terapija keloida i zadebljanih ožiljaka i hirurška korekcija ožiljaka. Lečenje ne uklanja ožiljak, već ga čini ravnijim, mekšim ili manje uočljivim, a keloid može ponovo da se pojavi i posle lečenja.

Nastanak ožiljka nije moguće potpuno sprečiti, ali dobra nega rane pomaže:

• ranu održavajte čistom i negujte je prema uputstvu lekara,
• izbegavajte zatezanje rane i napor koji je razvlači dok zarasta,
• ne češite i ne skidajte kraste,
• mladi ožiljak štitite od sunca, jer na suncu može da potamni,
• ako ste ranije imali keloid, recite to lekaru pre svake operacije ili bušenja uha.

Ako primetite da ožiljak raste, postaje sve deblji ili svrbi, javite se plastičnom hirurgu.